Šta je to psihološka procena?
Psihološka procena podrazumeva polustrukturisani intervju i korišćenje međunarodno priznatih testova, s ciljem da se dobije jasna slika o psihološko-razvojnom nivou kandidata koji se testira. Poslodavcu su ovakve informacije od krucijalnog značaja kada želi da zaposli određenog kandidata, ali i kada želi da proveri trenutno pshiloško stanje zaposlenih od koji očekuje velike rezultate. Trenutni problem sa pandemijom COVID 19, ovu vrstu testiranja koje radimo izbacio je u prvi plan, jer omogućava uvid u pravo stanje produktivnosti zaposlenih i sprečava eventualna neželjena dejstva pandemije na pojedinca.
Ko može biti korisnik psiholoških usluga koje nudimo?
Praksa je pokazala da testiranje svih zaposlenih po timovima ima najbolje rezultate za napredak kompanije jer se tačno i jasno vidi koliki su trenutni kapaciteti svakog pojedinačnog kandidata i poslodavac dobija preciznu sliku šta od kog kandidata može da očekuje u poslovnom smislu.
U svetu se ovi testovi obavezno koriste prilikom zapošljavanja novih kandidata jer niko više ne želi da se osloni na prostu individualnu procenu pojedinca prilikom davanja poverenja za posao određenom kandidatu.
Testiranjem se sprečava nepotizam i pobeđuje kandidat sa najbojim preferencijama za datu poziciju.
Zašto se poslodavci odlučuju za psihološku procenu?
Savremene organizacije već decenijama koriste usluge psihologa i profesionalaca prilikom zapošljavanja kandidata, unapređivanja ili premeštanja zaposlenih na druga radna mesta. Selekcija pre zapošljavanja kandidata ima za cilj da se izborom pravih kadrova:
- uveća produktivnost,
- formiraju skladni radni timovi,
- izaberu lideri koji će znati da efikasno vode projekte do cilja
- donesu odluke o unapređenju ili otpuštanju kadrova.
Angažovanje pogrešnih ljudi može imati negativan uticaj na produktivnost firme, moral zaposlenih ili uvećati kasnije troškove za neefikasne obuke za unapređenje kompetenci zaposlenog.
Psihološka procena vezano za profesionalne aktivnosti je korisna i za poslodavca i za kandidata, jer pogrešni izbori kasnije dovode do obostranog nezadovoljstva i raskidanja saradnje.
Zašto se pojedinci odlučuju za psihološku procenu?
Tokom života često smo u prilici da treba da donesemo značajne odluke vezano za upis u određenu školu ili na fakultet, da izaberemo između različitih poslova, da otkrijemo zašto smo u nekoj radnoj sredini ne/uspešni i da prepoznamo koje su to snage i slabosti na čijem unapređenju treba da radimo da bismo bili poslovno uspešniji. Na ova pitanja odgovor može dati psihološka procena i profesionalni razgovor tokom kojeg psiholog i klijent razmatraju dobijene rezultate i preporuke. U razgovoru se dolazi do definisanja ciljeva kojima se stremi i realnih potreba kandidata, pa u sinergiji sesija kroz koje kandidata prolazi, višestruko se poboljašavaju njegove lične preferencije i od običnog kandidata dobijamo profesionalca za ciljanu poziciju.
Tokom života često smo u prilici da treba da donesemo značajne odluke vezano za upis u određenu školu ili na fakultet, da izaberemo između različitih poslova, da otkrijemo zašto smo u nekoj radnoj sredini ne/uspešni i da prepoznamo koje su to snage i slabosti na čijem unapređenju treba da radimo da bismo bili poslovno uspešniji. Na ova pitanja odgovor može dati psihološka procena i profesionalni razgovor tokom kojeg psiholog i klijent razmatraju dobijene rezultate i preporuke. U razgovoru se dolazi do definisanja ciljeva kojima se stremi i realnih potreba kandidata, pa u sinergiji sesija kroz koje kandidata prolazi, višestruko se poboljašavaju njegove lične preferencije i od običnog kandidata dobijamo profesionalca za ciljanu poziciju.
Koji testovi se koriste u procesu psihološke procene?
Testovi koji se koriste u procesu selekcije moraju biti legalni, pouzdani, validni i nepristrasni, a procenu sprovode doktori psihologije, specijalisti medicinske pshihologije, međunarodno sertifikovani treneri, kvalifikovani i iskusni stručnjaci za ljudske resurse. Testovi za zapošljavanje koje koristimo su standardizovane metode dizajnirane za merenje veština, opštih i pojedinačnih intelektualnih sposobnosti, ličnosti ili drugih karakteristika važnih za obavljenje određenog posla. Testovi poštenja i integriteta mere sklonost kandidata ka neželjenim ponašanjima kao što su laganje, krađa, uzimanje droga ili zloupotreba alkohola. Testiranje može biti individualno i grupno, obavezno uključuje individualni razgovor sa kandidatima, kako bi i kandidat imao prilike da postavi pitanja i donese odluke značajne za planiranje svoje karijere.
