Medijacija

Medijacija – značenje

Medijacija je brži, jeftiniji i po mnogo čemu, od sudskog procesa adekvatniji način rešavanja sporova. Sa druge strane i sudski postupak i medijacija na kraju procesa imaju istu pravnu snagu, koja rezultira izvršnom ispravom. Na sudu kada se proces okonča Sudija izriče PRESUDU koja ima status izvršne isprave, a na medijaciji SPORAZUM koji potpišu obe strane i medijator, takođe ima status izvršne isprave, te se dogovoreno MORA ispoštovati.

Hajde da malo više približimo čitaocima ovog sadržaja, pojam medijacije, medijatora, uloge medijatora, kao i sve ono što medijaciju stavlja ispred parnice u velikom broju slučajeva.

Medijator Ministarstva Pravde Republike Sebije, je lice koje je završilo osnovnu obuku za medijatora, lice koje nije osuđivano, radno je sposoban i državljanin je Republike Srbije. Medijator mora posedovati i važeću licencu, dozvolu za posredovanje i rešenje koje mu je izdalo direktno Ministarstvo Pravde Republike Srbije. Medijator mora imati završenu najmanje Visoku školu, bilo koje naučne ustanove, Visoke Škole ili Fakulteta, usklađeno sa Bolonjom, najmanje 180 ESPB.

Medijator mora pored svega navedenog imati i životno iskustvo, obrazovanje, retoriku, bavično ili napredno poznavanje osnova psihologije, prava, ekonomije i različitih grana obrazovanja. Medijator ako želi biti dobar, mora puno čitati različite materije kako naučne tako i životne, pratiti vesti, zakone vezane za medijaciju i šire i stalno raditi na svoj ličnom usavršavanju.

Medijator mora biti i čovek, pun razumevanja i neko ko zaista iz srca želi da pomogne ljudima da se dogovore. I možda je upravo to suština, medijator pomaže ljudima.

Ako sada uđemo u suštinu i analiziramo razliku između parnice, procesa na Sudu i medijacije koju medijator sprovodi, videćemo brojne različitosti, a čitaoc neka sam prosudi šta je po njemu adekvatnije rešenje za običnog čoveka.

I pre nego što krenemo sa analizom, nadamo se da će ova komparativna analiza pomoći da medijacija i medijator budu bliže i detaljnije poznati širokoj publici.

Postupak na Sudu je obavezan, prinudan. Na poziv za ročište, suđenje morate se odazvati i doći u zakazano vreme suđenja. Ako to ne uradite, posle nekog vremena Sud će naložiti da vas privedu na suđenje. Tako, umesto da mirno spavate, jedno jutro, obično oko 5h ujutru, na vrata vam dolazi policija i privodi vas na suđenje, (ako se do tada niste odazivali na poziv da prisustvujete suenju). Pošten čovek nema šta da traži na sudu, osim ako ne radi tamo, neposredno ili posredno.

Ulazak na sud je prilično stresan za običnog čoveka, jer se na ulasku nalazi policija, prolazite kroz ona sigurnosna vrata, gde morate sve metalne predmete ostaviti sa strane, slično proceduri pri ulasku na aerodrome. Razlika je što je normalna scena da ispred Vas policija u lisicama sprovodi neke ljude na suđenje, da često vidite ljude koji su povređeni, kada dođete ispred sudnice gde treba da sačekate vaš red za suđenje, primetićete tužne i zabrinute ljude, žene koje ne retko jecaju i viku iz susednih prostorija. Sve u svemu jedno veoma stresno iskustvo za poštenog čoveka.

Na suđenju je, u velikom broju slučajeva, dozvoljena javnost, pa ne retko imate priliku da vidite namerno dovedene prijatelje suprotne strane, koji pokušavaju da remete red i mir, sve dok ih Sudija ne izbaci. Može se čuti vika, često i pretnje i veoma napete scene. Sa druge strane novinari, paparazi, lovci na ekskluzivne teme koje bi napunile naslovne strane njihovih časopisa, uvek su prisutni na svim zanimljivim ili manje zanimljivim suđenjima. Dok vi posle objasnite šta je prava istina, često su naslovne strane raznih tabloida već pune priča iz sudnice.

Pošten čovek se na sudu odmah zbuni, jer nije navikao na ovakve stresne situacije i nešto što je „normalno“ u našem pravosudnom sistemu, da strana u postupku sme da govori neistinu, narodski rečeno – da laže.

Kada znate da samo za taksu za početak sudjenja morate u zavisnosti od vrednosti spora platiti i više od 1000 eura, da svaki angažman advokata iznosi po zvaničnoj tarifi koja se nalazi na internetu od oko 100 i više eura, da advokat svaki papir koji napiše naplati po tafiri koju ste nadam se već pogledali, da takse u usluge stalno poskupljuju, videćete da dolazi vreme da će se tužiti samo onaj ko ima mnogo novaca.

Kada započnete suđenje i date već inicijalni novac, posle višegodišnjeg odlaganja i slabih rezultata želite da odustanete od suđenja, vrlo brzo shvatite da to nije moguće, tačnije moguće je, ali svi troškovi koji su do tada nastali i te ne samo vaši, već i troškovi druge strane padaju na vaš teret i tada shvatate da ste u jednom kolu iz koga se izlazak veoma skupo plaća. Pitanje koje treba sebi tada postaviti ima li kraja suđenju i koliko još treba da platim da bi se suđenje najzad završilo.

Na sudu se izvode dokazi. Saslušavaju se strane, pravi i „lažni“ svedoci, ništa se ne podrazumeva i Sudija je jedini koji ima zakonom dato pravo da sve te informacije sagledava i da na osnovu Zakona i svog stava, iskustva donosi presudu. Sudiju bazično ne interesuje ko je u pravu, već samo ko ima papire, dokaze da je u pravu, jer se samo po njima sudi. I onda kada mislite da ste 100% u pravu i da je pravda na vašoj strani, jedan papir koji nedostaje ili jedan papir koji je u rukama suprotne strane sve može da promeni.

Na osnovu svega navedenog Sudija donosi presudu. Da li su strane uvek zadovljne presudom? Znate i sami odgovor. Uglavnom od Vas više ništa ne zavisi, reč ima Sudija i presuda koju on donese, mora se poštovati. Naravno da postoji pravo žalbe, ali to nije poenta ove komparativne analize procesa na Sudu i procesa medijacije koju sprovodi Medijator. Jedan mali savet, tačnije čuvena rečenica jednog od mojih prijatelja advokata je: Ja Vam ne mogu garantovati ishod na Sudu, jer prosto to niko ne može, a onaj kolega koji Vam kaže da 100% dobijate slučaj, svakako nije za preporuku. Pošten čovek koji je dočekao presudu je tužan čovek.

Na sudu jedna strana uvek ide tužna kući, po pravilu strana koja je izgubila spor, a strana koja je dobila spor, pošten čovek iz naše priče, ni ona nije vesela, jer je rastužila drugu stranu. Postoji jedna anegdota da je pošten čovek iz naše priče, kada je krenuo kući i video komšiju sa kojim se tužio kako tužno sedi ispred, seo pored njega, pocepao presudu i rekao: Komšo, hajmo kući, nije ovo ni jednom od nas trebalo.

Umesto da se Vi sami dogovorite, rešite nesuglasice i sami donesete odluku o vaše sporu, na Sudu to umesto Vas radi Sudija. On je taj koji donosi odluku, a vi se više ništa ne pitate. Da li presuda, tačnije odluka koju je Sudija doneo onakva kakvu ste vi želeli, očekivali i nadali se, pošten odgovor bi bio, nekada jeste, nekada nije. Pametni ljudi se lako dogovore, a ako ne mogu, oni puste da im drugi kroje sudbinu…

Sudovi u Republici Srbiji su prenatrpani predmetima i na sam početak suđenja se čeka i po nekoliko meseci. I evo prost primer. Radili ste krečenje neke zgrade i investitor ne želi da Vam plati i kaže tuži me. Vi imate sve čiste papire, zapisnike građevinskih knjiga, overene situacije i sve potrebno i potpisano, te investitor nema niti jedan razlog da vam ne plati, ali jednostavno ne želi da to uradi. Angažujete advokata i sačinjava tužbu na osnovu dokaza i papira koje mu prezentujete i za manje od mesec dana on sve ima napisano, platite taksu Sudu i advokat podnosi tužbu nadležnom Sudu.

Na pisarnici ona ljubazna žena zaprima podnesak i kaže da ćete biti obavešteni o datumu početka suđenja. Kako prolaze dani vi ste sve nestrpljiviji jer vam jednostavno treba zarađeni novac i imate i vi obaveze prema drugima i posle presije dobijate informaciju da je prvi petres na Sudu zakazan za kraj godine, 6 i više meseci od datuma kada ste podneli podnesak Sudu. Ako na sve navedeno dodamo i mnogobrojna razložna i bezrazložna odugovačenja i odlaganja suđenja, pravdu na Sudu teško da ćete zadovoljiti u par godina, a često suđenja umeju trajati i 7 i više godina, koliko god vi bili u pravu…

Hajde da sada pogledamo i drugu stranu kroz prizmu medijacije, medijatora i samog posupka koji medijator sprovodi, medijacije per se,  pa onda na kraju zaljučak donesite sami. Krećemo istim redom.

Postupak medijacije je dobrovoljan. Medijator vas pre svega upozna sa svim detaljima procesa, sa svim načelima medijacije, upozna Vas sa svojim ingerencijama, šta on može, šta sme i šta medijator nikada ne radi. Osnovno načelo medijacije je dobrovoljnost. Stranke su dobrovoljno došle na medijaciju da SVOJ PROBLEM reše na jedan miran i civilizovan način.

Stranke u svakom trenutnku mogu da postave svako pitanje i u svakom trenutku mogu da odustanu od medijacije, ako im se bilo koji segment medijacije ne dopadne. Naravno u praksi se to nikada ne dešava, jer pametni ljudi se lako dogovore. Stranke su dobrovoljno došle na medijaciju da od strane medijatora umesto Sudije budu saslušane, a ne saslušavane. Medijator je tu da strane u postupku ohrabri, usmeri i podrži.

Omiljena rečenica dobrog medijatora je: „Hajde da ne napadamo jedni druge, već da napadnemo problem koji nas je ovde doveo. On je krivac, a ne vi.“ Stranke su dobrovoljno došle na medijaciju u terminu koji njima najviše odgovara i to je važna razlika od gore opisane prinudnosti koju nosi postupak pred Sudom.

Postupak pred Medijatorom i sve što se kaže na medijaciji veoma je poverljivo i strane u postupku, ali i medijator, potpisuju dokument koji se zove izjava o poverljivosti, gde se pod materijalom i krivičnom odgovornošću obavezuju da sve što saznaju na medijacji ne smeju prenositi trećim licima. Ako se stranke ne dogovore medijacijom, one uvek mogu da pređu na parnicu, suđenje, ali Medijatora tada ne sme da bude saslušavan kao svedok, niti da iznese niti jedan detalj sa medijacije.

Zato se na medijaciju odlučuju javne ličnosti, ljudi iza kojih stoji velika popularnost, ali ni jedno preduzeće ne voli da se „prljava veš“ iznosi napolje, pa su svi radni sporovi, mobing, prekovremeni neplaćeni rad, veoma medijabilni i česti na medijaciji umesto na Sudu, gde bi takvu ekskluzivu pojedini mediji jedva dočekali. Nisu retki slučajevi da i obezbeđenje Suda reaguje na suđenjima jer je situacija na većini od njih prilično uzavrela.

Tarifa koju medijatori koristi i po kojoj dobijaju nagradu za svoj rad, zvanično se nalazi na sajtu Ministarstva pravde i dostupna je svima. Primera radi, najmanja medijacija, za vrednost spora do 100.000 dinara iznosi samo 7.500 dinara po jednoj sesiji na kojoj se može postignuti dogovor i to je zaista višestruko jeftinije od bilo kog prosečnog podnesksa na Sudu.

Ono što treba ovde napomenuti da se od 1. januara 2019 godine u Republici Srbiji primenjuje jedna novina, kojom je Ministarstvo Pravde htelo da ohrabri građane da idu na medijaciju, a ne na Sud, te su svi građani koji se odluče za medijaciju oslobođeni plaćanja svih taksi Sudu, ako do zaključenja prvog ročišta, za glavnu raspravu svoj spor reše medijacijom. Sudije trenutno imaju obavezu da predlože medijaciju u medijabilnim sporovima (više od 70% sporova se može rešiti medijacijom), a stranke su te koje medijaciju mogu, a ne moraju prihvatiti (načelo dobrovoljnosti).

U zemljama u okruženju, medijacija je već obavezna, pa se tako u Crnoj Gori, građani prvo moraju obratiti medijatoru, pa tek onda ići na Sud. Ovakva praksa, očekuje se uskoro i kod nas, novim izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u mirnom rešavanju sporova. Medijacija je jeftiniji i efikasniji postupak. Medijator će vam pre samog proces medijacije jasno iskazati cenu njegove usluge po značnoj tarifi koje je propisalo Ministarstvo Pravde Republike Srbije. Poenta medijacije je u brzini rešavanja sporova, ali u tome da se pravda može zadovoljiti i jeftinijim, jednako efikasnim procesom medijacije. Tarifu medijatora možete pronaći i na ovom linku tarifa medijatora

Na medijaciji se ne izvode dokazi, ne ispituje se ko je kriv, ne osuđuje se već se radi ono što je odavno trebalo, razgovara se, pregovara se, traži za najmanji zajednički imenitelj za problem koji je izazvao spor i koji je predmet medijacije. Zabluda je da ćete medijacijom dobiti sve što tražite, mada ima i takvih slučajeva.

Ono što medijator zna i ohrabruje strane u postupku je da uvek postoji rešenje. Da je i najnepovoljnije materijalno rešenje bolje od materijalnog spora, da svađa nikome dobro nije donela i da ne radimo nikada drugima, ono što ne bi voleli da neko radi nama. Model stavljanja u tuđe cipele često se koristi da bi se jedna ili obe strane osvestile i vratile u realnost, kada izađu sa nerealnim ponudama. Ono što je važno da stranke u postupku medijacije znaju je da je medijacija jedino mesto gde one same donose odluku (setite se, Sudija će doneti presudu ako se vi ne dogovorite).

Medijator nikada ne donosi odluku za stranke u postupku, on je neko ko zaista sa strane može da malo bolje vidi od stana u postupku i pomaže stranama u postupku medijacije da se fokusiraju na rešavanje problema, da bude svesne da je medijacija jedno mesto gde one same donese odluku o svom sporu.

Pogledajte, obe stranke su u pravu, ali to možete videti samo Vi kao medijator koji posmatra sa strane. Šta medijator treba da uradi? Jednostavno je, da pozove strane pored sebe, ali da oni problem koji je na stolu ostave na istom mestu, onom zbog koga je spor i nastao. Stavite se vi sada u tuđe cipele i zamislite šta bi prvo rekli kada bi stali pored medijatora i videli da je i druga strana u pravu, svesni da ste i vi u pravu.

Kada se stranke u postupku medijacije dogovore, pruže jedno drugome ruku, sačinjava se tripartitni ugovor, sporazum o okončanju procesa medijacije, gde se sve dogovoreno stavlja na papir, analizira još jednom, pa potom medijator glasno čita napisano i pita obe stranke da li su saglasne sa napisanim. Ako se stranke u postupku medijacije saglase sa tekstom sporazuma o okončanju medijacije, Medijator onda zajedno sa njima potpisuje ovaj sporazum i dogovara overu kod notara. Overom kod notara ovaj sporazum dobija snagu izvršne isprave, i ima istu pravnu snagu koju ima i presuda koju donese Sudija posle nekoliko godina suđenja. Sporazum se ne mora overiti kod notara, ali ako žele dodatnu sigurnost, overa kod notara je uputna.

Zakon je propisao da se medijacija mora okončanti najviše za 60 dana, a to je u praksi i više nego dovoljno. Setite se, pametni ljudi se lako dogovore. U jednoj, dve ili tri seseije, u 90% slučajeva medijacija se završava. Ako medijaciju započnete u ponedeljak, u sredu i petak imate još po jednu sesiju, u ponedeljak možete overiti sporazum kod notara i praktično za 7 dana rešiti spor za koji bi vam na sudu bilo potrebno npr. 7 i možda više godina.

Razmislite o tome i o koroni, pošasti koja je zadesila ceo svet i resetovala naš mozak da smo neuništivi i da ćemo živeti 100 godina. Jedan minut je mnogo jer je prošao brzo, a ne 7, 10 i više godina. Takođe nije isto da li imate nešto sa 50 ili 60 godina (jer ste 10 godina izgubili sudeći se i čekajući pravdu na Sudu). Ovde ne govorimo o ekonomskim poremećajima koji su kod nas već tradicionalni, inflaciji kao i geo-političkim problemima, međunarodnim ratovima koji su nažalosta nešto što se dešava. Zub vremena je ono što treba da nam je prvo na pameti za sve što radimo, a u medijaciji on može itekako imati smisla.

Osnovna obuka za posrednike/medijatore 

Po odobrenju Ministarstva Pravde Republike Srbije br. 740-09-00888/2020-22. Organizujemo obuke za medijatore, osnovnu i specijalizovane.

Osnovna obuka se organizuje u skladu sa Pravilnikom o programu obuke za posrednika (Sl.gl. RS br. 146/2014), i predstavlja jedan od uslova za dobijanje dozvole za posredovanje i sticanje prava na upis u Registar posrednika Ministarstva pravde Republike Srbije.

Osnovna obuka organizuje se svake prve srede u mesecu, traje 5 dana po 5 časova dnevno. Obuka je dinamična, veoma interaktivna i završava se tek kada predavači odgovore na sva pitanja polaznika obuke.

Kako da postanete licencirani medijator Republike Srbije?

Uslove za ovo veoma atraktivno zanimanje propisalo je samo Ministarstvo Pravde Republike Srbije, te za obavljanje poslova posrednika lice mora da ispunjava sledeće uslove:

• da je završilo OSNOVNU OBUKU ZA POSREDNIKA koju organizujemo svake prve srede u mesecu
• da je lice državljanin Republike Srbije
• da lice nije osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora za krivično delo kojega čini nedostojnim za obavljanje poslova posredovanja
• da je lice poslovno sposobno
• da ima najmanje visoku stručnu spremu (180 espb ili više)

Procedura:

Posle završene osnovne obuke naš centar Vam izdaje uverenje o završenoj osnovnoj obuci, čiju kopiju predajete zajedno sa ostalom dokumentacijom direktno Ministarstvu Pravde koje vam nakon obrade i provere dokumentacije, izdaje rešenje i dozvolu za posredovanje i upisuje Vas u registar posrednika, koji se nalazi na zvaničnom sajtu Ministarstva Pravde i od dana upisa u registar ispunjavate sve uslove za samostalni rad i postajete:

LICENCIRANI POSREDNIK-MEDIJATOR REPUBLIKE SRBIJE

Dozvola za posredovanje, koju dobijate je javna isprava kojom se potvrđuje da lice ispunjava uslove za obavljanje posredovanja propisane članom 33. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova.

Osim sticanja dozvole za posredovanje, koja polaznicima omogućava i samostalno obavljanje posla medijatora (kao dodatni ili stalan posao), tokom obuke ćete:

• steći znanja i veštine potrebne za samostalno i uspešno obavljanje
poslova posredovanja
• upoznati se sa osnovnim zakonskim okvirom medijacije u Srbiji
• savladati veštine komunikacije
• savladati veštine upravljanja konfliktima
• naučiti da stečene veštine koristite kako u profesionalnom, tako i u privatnom okruženju
• kroz teorijsku i praktičnu nastavu dobićete znanje sa kojim samostalno možete obavljati posao medijatora

Obuka za Posrednika/Medijatora

Po odobrenju Ministarstva Pravde Republike Srbije br. 740-09-00888/2020-22. Organizujemo obuke za posrednike/medijatore, osnovnu i specijalizovane.

Detaljnije

Prijave su u toku!